Anksioznost – kada briga preuzme svakodnevni život
Da li vam se nekada dogodilo da vam srce ubrzano lupa, iako ne postoji očigledan razlog za to? Da li vam se u mislima stalno ponavlja isto pitanje: „Šta ako se nešto loše dogodi?“ Možda pokušavate da se smirite i kažete sebi da nema razloga za brigu, ali telo kao da ne sluša.
Anksioznost može izgledati upravo tako. Nekada se javlja kao stalna zabrinutost i unutrašnja napetost, a nekada kroz vrlo intenzivne telesne simptome – ubrzano lupanje srca, stezanje u grudima, vrtoglavicu ili osećaj da ćemo izgubiti kontrolu.
Svi ponekad osećamo strah i zabrinutost. Međutim, kada anksioznost postane učestala, kada počne da utiče na san, odnose, posao ili svakodnevno funkcionisanje, važno je zastati i pokušati da razumemo šta nam se događa.
Anksioznost nije znak slabosti. Ona je deo sistema kojim nas naš organizam upozorava na opasnost. Poteškoća nastaje kada se taj sistem aktivira i onda kada stvarna opasnost nije prisutna ili kada ostaje uključen mnogo duže nego što je potrebno.
Šta je anksioznost?
Strah uglavnom ima jasan povod. Ako, na primer, iznenada ugledamo psa koji trči prema nama, telo će reagovati gotovo trenutno. Srce ubrzava, mišići se zatežu, pažnja se usmerava na opasnost i spremni smo da se sklonimo.
Kod anksioznosti opasnost često nije neposredna. Ona može biti povezana sa nečim što bi moglo da se dogodi u budućnosti.
„Šta ako izgubim posao?“
„Šta ako se razbolim?“
„Šta ako me partner ostavi?“
„Šta ako pogrešim i svi to primete?“
Iako se događaj možda nikada neće dogoditi, telo može reagovati kao da se već događa.
Zbog toga se anksioznost često pretvara u začarani krug: pojavi se misao o mogućoj opasnosti, telo reaguje, telesne senzacije dodatno uplaše osobu, a zatim se javlja još više zabrinutosti.
Koji su simptomi anksioznosti?
Anksioznost se ne ispoljava kod svih ljudi na isti način. Kod nekoga će biti izraženije telesne reakcije, dok će kod drugoga dominirati misli, nemir i stalna potreba da predvidi šta bi moglo da se dogodi.
Telesni simptomi anksioznosti
Mogu se javiti:
- ubrzano ili snažno lupanje srca
- osećaj stezanja u grudima
- ubrzano ili plitko disanje
- znojenje
- drhtanje
- napetost mišića
- vrtoglavica
- nelagodnost u stomaku
- umor i iscrpljenost
Kada se ovakvi simptomi pojave prvi put, osoba ih ponekad protumači kao znak ozbiljne fizičke opasnosti. Tada strah može dodatno pojačati telesnu reakciju.
Psihički simptomi
Anksioznost često prate:
- stalna zabrinutost
- razmišljanje o najgorim mogućim ishodima
- teškoće sa koncentracijom
- potreba da sve unapred isplaniramo
- osećaj da nemamo kontrolu
- unutrašnji nemir
- teškoće da „isključimo“ misli
Nekada osoba istovremeno zna da preterano brine, ali ipak ne uspeva da zaustavi taj proces.
Kako anksioznost utiče na ponašanje?
Anksioznost može promeniti i način na koji se ponašamo. Počinjemo da izbegavamo situacije koje doživljavamo kao neprijatne ili opasne.
To mogu biti gužve, javni prevoz, putovanja, sastanci, druženja, javni nastupi ili čak određeni razgovori sa bliskim ljudima.
Kratkoročno, izbegavanje donosi olakšanje. Dugoročno, međutim, ono može dodatno učvrstiti strah i dovesti do toga da osoba sve više ograničava svoj život.
Zašto telo tako snažno reaguje na anksioznost?
Kada naš mozak proceni da postoji opasnost, aktiviraju se mehanizmi koji pripremaju telo za reakciju.
Srce može početi ubrzano da kuca, disanje se menja, mišići se zatežu, a pažnja postaje usmerena na moguće znakove opasnosti. U ovoj reakciji učestvuju i hormoni stresa, među kojima su adrenalin i kortizol.
Ovaj sistem ima važnu zaštitnu funkciju. Problem nastaje kada se aktivira u situacijama koje objektivno nisu opasne ili kada je osoba dugo izložena stresu i napetosti.
Zato neko može imati veoma stvarne telesne simptome anksioznosti čak i kada se spolja čini da se „ništa posebno ne događa“.
Kako smiriti anksioznost kada se pojavi?
Kada anksioznost naglo poraste, prvi impuls često je da pokušamo da je što pre zaustavimo. Ipak, nekada je korisnije da najpre primetimo šta se događa i da ne pokušavamo da pobegnemo od svakog neprijatnog osećaja.
Možete pokušati nekoliko jednostavnih stvari.
Usporite disanje
Kada smo uplašeni, disanje često postaje ubrzano i plitko. Pokušajte da ga postepeno usporite, bez forsiranja.
Posebno obratite pažnju na sporiji i duži izdah.
Vratite pažnju na sadašnji trenutak
Ako vas misli odvlače u budućnost i moguće katastrofalne scenarije, pokušajte da pažnju vratite na ono što se stvarno događa sada.
Pogledajte oko sebe. Primetite šta vidite i čujete. Osetite stopala na podu ili naslon stolice na leđima.
Cilj nije da naterate anksioznost da nestane, već da se ponovo povežete sa sadašnjim trenutkom.
Nemojte se uplašiti samog simptoma
Ubrzano srce, vrtoglavica ili knedla u grlu mogu biti veoma neprijatni. Kada ih protumačimo kao znak neposredne opasnosti, strah se može dodatno pojačati.
Možete pokušati da sebi kažete:
„Osećam anksioznost. Neprijatno je, ali mogu da ostanem sa ovim osećajem i sačekam da prođe.“
Ako su telesni simptomi novi, veoma jaki ili zabrinjavajući, ne treba ih automatski pripisivati anksioznosti – važno je razgovarati sa lekarom i isključiti moguće fizičke uzroke.
Kako dugoročno smanjiti anksioznost?
Tehnike disanja i uzemljenja mogu biti korisne u trenutku kada se anksioznost pojavi. Međutim, ako se ona stalno vraća, važno je pogledati šta se nalazi u njenoj pozadini.
Nekada je u pitanju dugotrajan stres. Nekada strah od gubitka kontrole. Nekada potreba da sve bude savršeno i predvidivo. Kod nekih ljudi anksioznost je povezana sa iskustvima iz prošlosti, odnosima sa važnim osobama ili načinom na koji su naučili da se nose sa neprijatnim emocijama.
Zato nije uvek dovoljno samo naučiti kako da se smirimo.
Važno je razumeti od čega pokušavamo da se zaštitimo i šta nas zapravo toliko plaši.
Pored psihoterapije, mogu biti značajne i svakodnevne navike poput kvalitetnog sna, redovne fizičke aktivnosti, smanjenja kofeina ukoliko on pojačava simptome i pravljenja prostora za odmor.
Kada je vreme za psihoterapiju?
Povremena zabrinutost je deo života. Međutim, ako anksioznost počne da utiče na vaše odnose, posao, san ili svakodnevne aktivnosti, ili vas navodi da sve više izbegavate određene situacije, možda je vreme da potražite podršku.
Psihoterapija može biti prostor u kojem ćete zajedno sa terapeutom istražiti kako se anksioznost kod vas javlja, šta je pokreće i koji obrasci održavaju problem.
Cilj nije da nikada više ne osetite strah ili zabrinutost. Cilj je da ti osećaji više ne upravljaju vašim životom.
Za kraj
Anksioznost nije vaš karakter i nije ono što vas definiše. Ona je način na koji vaš organizam pokušava da vas zaštiti kada proceni da postoji opasnost.
Ponekad je potrebno naučiti kako da umirimo telo. Ponekad je potrebno razumeti zašto se unutrašnji alarm toliko često uključuje.
Ako prepoznajete sebe u ovom tekstu, ne morate kroz to prolaziti sami. Razumevanje onoga što se događa može biti prvi korak ka tome da ponovo imate više prostora za mir, odnose i svakodnevni život.
Napomena: Tekst je edukativnog karaktera i ne predstavlja psihološku ili medicinsku dijagnozu niti zamenu za stručni pregled. Ukoliko su simptomi intenzivni, novi, dugotrajni ili značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje, važno je obratiti se odgovarajućem zdravstvenom ili stručnom licu.
Autor: Katarina Jovanović
Psihoterapijski savetnik